Опет смрт Смаилаге Ченгића 0001    Књигу пише Ђоко Маловићу 0002    Од својега фелика Дромњака, 0003    Одасла је Гацку широкоме, 0004    У Липника Гацку пољу равну, 0005    А на руке Ченгић’ Смаил-бегу: 0006    „Смаилаго, драги господару, 0007    Ал’ не чујеш ал’ абера немаш 0008    Ђе ћеш саде изгубити главу 0009    У нашему фелику Дробњаку? 0010    Но те молим, а Богом те кумим, 0011    Немој ићи у наше Дромњаке 0012    Да ти купиш данке и араче 0013    Без велике силе и наредбе! 0014    Дробњаци се твоји узнијели, 0015    А све тебе пријевару раде, 0016    А највише три дробњачка бана — 0017    Кара-Шујо од Петнице мале 0018    И Новица од Тушине доње, 0019    И ђидија Дамјановић Мирко 0020    С ускоцима са Малинска горњег; 0021    Јесу скоро на Цетињу били, 0022    У владике, црногорског краља, 0023    Шњиме божју вјеру уватили 0024    Да ће твоју изгубити главу, 0025    Ал’ њиове све три господару. 0026    И ту их је добро даровао — 0027    Кара-Шују поновио кнештво, 0028    А Новици дао капетанство, 0029    А соколу Дамјановић’ Мирку, 0030    Њему дао дуго перјанство, 0031    И у злату двије пушке мале, 0032    И Новици сабљу оковану, 0033    Шују ћурак од црвене свиле, 0034    И на ковчег вјеру оставили 0035    Да владику преварити неће. 0036    Него, аго, драги господару, 0037    Ја ћу добро свјетовати тебе — 0038    Књигу пише бијелу Мостару, 0039    А на руке Али-паши старом 0040    Нек’ ти пошље Миралаја сина 0041    И за њиме пет стотин’ спаија 0042    Од Санџака и Херцеговине, 0043    Што о коњу и оружју ради, 0044    Изведи их Гацку широкоме, 0045    Кад би тебе до невоље било, 0046    Нека ти је у индату војска; 0047    Другу пошљи граду Колашину, 0048    А на руке бегу Мушовићу 0049    Нека купи стотину Турака, 0050    Цимирота како ватре живе, 0051    Нек’ притисне сва села Нистиће 0052    Од Златице до равне Горице; 0053    Трећу пиши, драги господару, 0054    У Нишиће Амету Бауку 0055    Нека купи Арбанасе Турке, 0056    Све бољега злицу и крвавца, 0057    Ха стотину, мање ни једнога, 0058    Нек’ их води у села Дробњаке, 0059    Од Крлова до Млетичка равн,а 0060    Нек’ забуни сву дромјачку рају, 0061    А ти купи по Црници Турке, 0062    Не остави Муја Тановића; 0063    Онда оди, драги господару, 0064    Управ мојој пребијелој кули!” 0065    А кад аги така књига дође 0066    И кад виђе што му Ђоко пише, 0067    Књигу гледа, а смије се на њу, 0068    Па по књизи брди другу пише, 0069    Те је справи Али-паши старом: 0070    „Али-пашо, драги господару, 0071    Ал’ не чујеш ал’ абера немаш, 0072    Дробњаци се раја одметнуше, 0073    Те не дају данке ни араче 0074    Ни агама ака са земаља, 0075    Оћераше аге и кадије 0076    Да не суде у Дромњаке Турци! 0077    Него, пашо, драги господару, 0078    Пошљи мене Миралаја твога 0079    И са њиме пет стотин’ спаија, 0080    Што о коњу и оружју ради, 0081    Нек’ ми Гацку широкоме дођу, 0082    И ја оћу у Дромњаке поћи 0083    И поватат’ дромњачке главаре, 0084    Господару, двадес’ и четири, 0085    Свије ћу их тебе оправити, 0086    Чини од њих што је тебе драго! 0087    Ја ћу амо три дромњачка бана, 0088    Који муте све наше Дромњаке — 0089    Од Петнице Караџића Шуја, 0090    Њега ћу ти на колац набити 0091    У Дробњаке код бијеле цркве, 0092    А по дкулу Ђока Маловића; 0093    Од Тушине Церовић’ Новицу, 0094    Њега ћу ти, богме, објесити; 0095    Са Малинска Дамјановић’ Мирка, 0096    Који ита, за ме, агу, пита, 0097    Оћу њега на ражањ натући 0098    И његово живо испећ’ месо, 0099    Па га дати Шују и Новици 0100    Нек’ се Власи шњим на Божић мрсе; 0101    И удрићу на Малинско равно 0102    И уватит’ четерес’ ускока. 0103    Који пале до твога Мостара, 0104    Десет оћу на колац натући, 0105    Десет оћу сабљом посијећи, 0106    А двадесет тебе оправити, 0107    Чини од њих што је тебе драго!” 0108    Она посла, другу бирдам пише, 0109    Одасла је граду Колашину, 0110    А на руке бегу Мушовићу: 0111    „Султан-бего, драги побратиме, 0112    Дромњаци се моји одметнуше, 0113    Но покупи стотину Турака, 0114    Те притисни сва села Дромњаке, 0115    Од Златице до равне Горице, 0116    Ето мене у равне Дромњаке 0117    Да тефтишим све редом Дромјаке!” 0118    Ону посла, трећу одма пише, 0119    Одасла је граду у Нишиће, 0120    А на руке Амету Бауку: 0121    „А Хамете, турска буљунбашо, 0122    Ну покупи стотину Турака 0123    По твојему граду нишићкоме, 0124    Све бољега злицу и крвавца, 0125    Води Турке у племе Дромњаке 0126    Да купимо цареву мирију 0127    И да нашу тевтишимо рају! 0128    Но, Амете, мој сиви соколе, 0129    Ти притисни села сваколика 0130    Од Крлова до Млетичка равна, 0131    А ти ајде у широке Дужи 0132    Билој кули Ђока Маловића, 0133    Ту, Амете да се састанемо!” 0134    Кад оправи књиге свеколике, 0135    Онда лака татарина спреми, 0136    Те окупи по Црници Турке, 0137    Зове ага Мујуа Тановића 0138    И ђидију пљеваљског кадију, 0139    Без њих ага неће ђавољега. 0140    Кад ево ти лака татарина, 0141    За њим иде тридесет Турака 0142    И у њима Муја Тановића 0143    И сокола пљеваљског кадије, 0144    Све им ага по истини каже. 0145    У то мркла нојца долазила, 0146    Смаилагау одају пође, 0147    Коначно док ограну сунце. 0148    Кад ујутро ага уранио, 0149    Па на прозор главу промолио, 0150    Па погледа барам’ гатачкијем — 0151    Кад се баре војском окитиле, 0152    Силна војска како гора пуста, 0153    А барјаци како и облаци 0154    И у њима три турска чадора, 0155    Сви чадори од бијела платна; 0156    Мирилаја, везирова сина, 0157    У њега је од црвене свиле, 0158    А на њему с Муамеда рука. 0159    Кад то виђе ага Смаилага, 0160    Позна ага везирова сина, 0161    Па велики ћурак доватио, 0162    Ево ти га Миралају сиђе 0163    И саба му добро јутро викну, 0164    Миралај му саба приватио. 0165    Теке сјели, кафу окинули, 0166    Докле танке пушке запуцаше 0167    Од бијела града Колашина, 0168    Изађоше у Дромњаке Турци, 0169    Притискоше села у Дромњаке; 0170    Док пукоше бојне три лубарде 0171    У нишићском граду бијеломе, 0172    Баук крену и поведе Турке, 0173    Шњима пође у равне Дромњаке, 0174    Ага каже везирову сину, 0175    То му рече, а скочи на ноге, 0176    А на момке црклет учинио, 0177    Те дебеле коње тимарише, 0178    Смаилаги хата Станболина, 0179    Па се отоле ага подигнуо, 0180    Миралај му аир-дову дава: 0181    „Ајде с Богом, ага Смаилага, 0182    Душмани ти од ногама били 0183    Како хату чавли и поткови, 0184    Ђе удрио, свуда задобио!” 0185    Па с’ отоле подигоше Турци 0186    И одоше у племе Дромњаке, 0187    Први конак ага учинио 0188    У бијелом Пивском манастиру 0189    И ту тежак зулум учинио — 0190    Добро су га калуђери клели. 0191    Па се отоле ага подигнуо 0192    У малено село Рудинице, 0193    У некаква Алексића кнеза, 0194    И ту други конак учинио, 0195    И ту виши зулум учинио — 0196    Љубио му љубу на срамоту. 0197    Па се отоле ага подигнуо 0198    И трећи је конак учинио 0199    А код куле Ђока Маловића, 0200    Кој’ опањка сву дромњачку рају. 0201    Ту га Ђоко дочекао дивно, 0202    И ту нађе Хамета Баука, 0203    Ту су конак учинили Турци 0204    И ту били за четири дана. 0205    То се зачу у село Дромњаке, 0206    То зачуо Шујо и Новица. 0207    Тадар рече Церовић Новица: 0208    „А мој брате, Караџићу Шујо, 0209    И делијо, са Малинска Мирко, 0210    А знате ли, моја браћо драга, 0211    Кад смо скоро на Цетињу били 0212    У владике, црногорског краља, 0213    Ми смо божју вјеру заложили 0214    На ковчегу, на Петру светому, 0215    Да оћемо агу изгубити 0216    Ал’ ми сва три изгубити главе — 0217    Куд ће наша брука завијека!” 0218    А вели му Караџића Шујо: 0219    „А мој брате, Мирко и Новица, 0220    Одох саде, моја браћо драга, 0221    Билој кули Ђока Маловића, 0222    Не би ли ми Бог и срећа дала 0223    Да преварим агу Смаилагу, 0224    Да изведем на Млетичак Турке; 0225    А ти брате Дамљанчевић Мирко, 0226    Ајде саде на Малинско равно, 0227    Те покупи четрес’ ускока, 0228    Шњима ајде Новичиној кули, 0229    Чекајте ме сјутра до вечера — 0230    Ал’ ћу доћи ал’ ћу погинути!” 0231    То им рече, а скочи на ноге, 0232    Па се шњима у образ пољуби 0233    И шњима се алалио Шујо, 0234    Па поклопи претила дорина, 0235    Па оћера низ племе Дромњаке 0236    Докле дође кули Маловића — 0237    Кад под кулу на алаје Турци, 0238    Па међу се ријеч бесидили: 0239    „Видиш курве Караџића Шуја 0240    Ђе ће саде изгубити главу!” 0241    Све то чује Караџићу Шујо, 0242    Ма му друга бити не могаше — 0243    У то доба пред бијелу кулу, 0244    У авлију остави дорина, 0245    Њега ево у бијелу кулу; 0246    Зборе Турци у шикли одаји, 0247    А међу ње Ђоко Маловићу 0248    Давом чине Шуја и Новицу. 0249    У то Шујо одаји на врата, 0250    Па Турцима божју помоћ викну, 0251    Сви му Турци здрављем одазвали. 0252    Тадар викну ага Смаилага: 0253    „Ђе си, Шујо, очигледна курво, 0254    А зар си се зарекао, курво, 0255    Зарекао Мирку и Новици 0256    Да ћеш одвес’ мене и Амета 0257    У Тушину Новичиној кули 0258    Да ми унђе посијечеш главу!” 0259    Тадар рече Караџићу Шујо: 0260    „Јеси вољан, драги господару, 0261    Мореш зборит’ што си наумио, 0262    А тако ми Бога праведнога 0263    Немој томе ништа вјеровати 0264    Што ти лаже Ђоко Маловићу 0265    И што нас је опањкао курва — 0266    Ено дома Мирка и Новие, 0267    А ев’ ође курве Маловића, 0268    А они ти овђе неће доћи, 0269    Знат’ њиове изгубити главе 0270    Све за деспек Ђока Маловића, 0271    Ал’ си с вратом њега научио 0272    Дајући му небројено благо! 0273    Него, аго, драги господару, 0274    Ајде са мном на Млетичак равни, 0275    Кунем ти се Богом великијем, 0276    Довесћу ти Мирка и Новицу 0277    И остало четерес’ ускока, 0278    И твоју ће пољубити руку 0279    И предати цареве хараче, 0280    Па ћеш виђет’, драги господару, 0281    Како лаже Ђоко Маловићу, 0282    Његова се кућа ископала!” 0283    А кад чуо ага Смаилага, 0284    Па на млађе црклет учинио: 0285    „Ко је коњи, коња азуирај, 0286    А ви, пјешци, на ноге опанке, 0287    Да идемо купити хараче, 0288    А неправду исправити Шују!” 0289    Отале се подигоше Турци, 0290    Ага јаше хата Станболина, 0291    Поред њега Шујо на дорина, 0292    Док дођоше на Млетичак равни 0293    Б’јелој кули кнеза Марковића, 0294    Ту су конак учинили Турци 0295    И попели бијело чадорје. 0296    А кад мркла нојсца долазила, 0297    Но дар рече Караџићу Шујо: 0298    „Господару, аго Смаилаго, 0299    Ну дај мене седам-осам друга, 0300    Полу влаа, а полу Турака, 0301    И дај мене ћесу и дувана 0302    И по кремен и тесту фишека, 0303    Е ћу стражу од Брђана чуват’ 0304    Докле сване и огране сунце!” 0305    То је аги добро мило било, 0306    Све му даде што је заискао 0307    И овако ријеч бесидио. 0308    „Ферим, Шујо, моја права рајо, 0309    Добро чувај од Брђана стражу, 0310    А поручи нек’ Новица дође!”— 0311    „Оћу, богме, драги господару!” 0312    Оде Шујо, одведе дружину 0313    На рочиство Мирку и Новици, 0314    И ситну му књигу одаслао: 0315    „Ђе си, брате, Мирко и Новица, 0316    Ево сам ви преварио Турке! 0317    Доведите четерес’ ускока, 0318    Па данаске али довијека — 0319    Ево мене аги стражу чувам!” 0320    Оде момче, књигу однијело, 0321    Куд гођ ишло, у Тушину сишло 0322    Б’јелој кули Церовић’ Новице, 0323    Па задрма алком на вратима, 0324    А зачула војвода Новица, 0325    Па завика грлом бијелим: 0326    „Ко то куца ноћас на вратима, 0327    У живо му срце ударила!” 0328    Завика му момче књигоносче: 0329    „Отвор’ кулу, војвода Новица!” 0330    Новица му отворио кулу, 0331    Па му момче ситну књигу дава, 0332    Кад Новица књигу проучио, 0333    Па завика Дамјановић’ Мирка: 0334    „Устај, Мирко, ако знаш за Бога, 0335    Ево књига од сокола Шуја, 0336    Извео је на Млетичак Турке!” 0337    Па отоле на ноге скочише, 0338    И за њима четерес’ ускока, 0339    И одоше Шују на биљегу, 0340    Кад дођоше Караџићу Шују, 0341    И ту нашли Шуја и дружину. 0342    Бјеше Шујо уводио Турке, 0343    Па кажује Мирку и Новици 0344    Како сву ноћ аги до’ди дава 0345    Од погана града нишићкога, 0346    Па најпрви оџа Мушовићу: 0347    „Смаилаго, драги господару, 0348    Бјежи ноћас, ако знаш за Бога, 0349    Ноћас ће ти ударити Шујо 0350    С Брђанима од Горице Црне!” 0351    Ага оџи тио бесидио: 0352    „Ајд’ отале, оџа Мушовићу, 0353    Мене Шујо ударити неће 0354    И не смије, живота ми мога; 0355    Не бојим се иљаду Брђана 0356    Док је мене Амете Бауче!” 0357    Оџа оде, попадија дође: 0358    „Бјежи, аго, драги господару, 0359    Богме ће ти ударити Шујо, 0360    Ноћас твоју изгубити главу!” 0361    Он завика грлом бијелијем: 0362    „Ксиктер, куја, пси јој јеб’ли мајку, 0363    Нишићке ми лажи додијаше!” 0364    У ту ријеч коју Шујо каже, 0365    Докле прасну зора од истока, 0366    А завика Мирко и Новица: 0367    „Сад што ћемо од живота свога — 0368    Ено свану и сунце ограну, 0369    Већ оружје Турци приватише, 0370    Не смијемо ударити њима!” 0371    А завика Караџићу Шујо: 0372    „Црн ви образ, Мирко и Новица, 0373    Ја сам јутрос волиј погинути, 0374    Него данас да ме муче Турци, 0375    Но, за Бога, да им ударимо, 0376    Ради Риста и часнога крста!” 0377    То рекоше, па им ударише, 0378    Мој соколе, су четири стране. 0379    А кад танке пушке запуцаше 0380    Све на чадор аге Смаилаге, 0381    Ту десетак глава посјекоше, 0382    Смаилаги ата уграбише. 0383    Скочи ага од чадора свога, 0384    А завика момке и кавазе: 0385    „Дајте мене ата Стамболина! 0386    Ђе си, Усо, болан, и Алија, 0387    Савијте ми бијела чадора!” 0388    Завикао оџа од Никшића: 0389    „Господару, нема ата твога, 0390    Но су ти га власи уграбили!” 0391    И даде му његова дорина. 0392    Кад се ага коња добавио, 0393    Па потеже племениту ћорду, 0394    А завика грлом бијелијем: 0395    „Ђе си мене, Хамете Бауче, 0396    Да се данас с власи поћерамо!” 0397    Докле пуче пушка од Србаља, 0398    Те погоди Ченгић’ Смаилагу 0399    Посред прси и тока сјајније — 0400    Још не паде ни оће бјежати, 0401    Но кликује Амета Баука 0402    И осале од Никшића Турке; 0403    Докле друга пуче пушка танка 0404    Од Србаља, вазда му пуцала, 0405    Његова се посветила рука, 0406    Те погоди агу Смаилагу 0407    У повију ђе обрве спуча, 0408    Док му чело прште начетверо, 0409    Жив се наже, земљи паде мртав. 0410    Тадар власи боље ударише, 0411    Ту двадесет глава посјекоше: 0412    Кара-Шујо оџу од Нишића, 0413    А Новица пљеваљскога кадију, 0414    Дели-Мирко агу Смаилагу 0415    И остали кој мога кога — 0416    Двадес’ и три главе посјекоше. 0417    Фала Богу и светоме Луци, 0418    Како гину на Млетичак Турци! 0419    Отоле се војска разметнула 0420    И одоше Срби на Цетиње, 0421    Понијеше од Турака главе, 0422    Свој крајини образ отворише 0423    А јунаштво себе учинише 0424    И владици име прославише — 0425    Смаилага на Цетиње дође, 0426    Даде ата Петру господару!